Skinite se i lezite

Često vidim naslov u nekom od ženskih časopisa – “Poseta ginekologu ne mora biti neprijatno iskustvo”.

Budalaština. Mora. Posete ginekologu nisu samo neprijatno iskustvo, one su merna jedinica za neprijatnost. Znate onaj čuveni san koji smo svi sanjali kao klinci – stojiš u učionici ispred table, a nemaš gaće, pa se još i upiškiš? E, osećaj koji imaš tokom tog sna je otprilike 0,7 pg (pg=posete ginekologu) na skali neprijatnosti.

Okej, znamo, mora se. Obavezno je. Može da ti spasi život. Može da spasi život tebi i još nekolicini osoba pored tebe. Sve je to tačno, ali mogu valjda da kukam? Sad već čujem u glavi glas moje majke: “Hoće li ti biti lakše ako kukaš toliko?” – hoće! Nikada nisam imala ozbiljnih problema, nikada nisam bila trudna, ali i dalje mrzim ginekologe – i državne i privatne. Ne znam koji su mi gori. Jedni te muče grubošću, drugi te muče preteranom (i odglumljenom) brigom. Evo, ovako:

Dom zdravlja

Ona priča kako se kod ginekologa ide prvi put čim se dobije prva menstruacija je potpuna bajka. Ona priča da se kod ginekologa ide odmah nakon prvog seksualnog odnosa je takođe bajka. Bolna istina je da se kod ginekologa ode prvi put isključivo onda kada osetiš kako ti na “donjoj platformi” nešto nije kako treba, a nisi sigurna šta. Tek kad umreš od straha, pretpostavki i rezultata očajničkog guglanja, e – tek tada se uzima knjižica i ide u Dom zdravlja. Teška srca.

Već u čekaonici ti je jasno da nema nade za tebe. Tu zatičeš čitav spektar namučenih trudnica – od onih što ne spavaju jer su se zeznule, do onih što ne spavaju jer su htele bebu, ali državni sistem zdravstva taj proces čini jezivim. Zajedno sa njima, ali vrlo usamljene, šetkaju se devojke koje nisu dovoljno pazile. “2 u 1” – očaj i krivica, na dve noge.

Kada konačno dođeš na red, shvataš da lekarka nije tu da te uteši što te nešto boli, niti da ti to zaleči, već da ti nabije grižu savesti epskih proporcija. Onako, vaspitno.

”-Šta koristite od zaštite?

– Kondome.

– To vam nije 100% sigurno.

– Znam.

– Pilule, ništa?

– Mislite da pređem na pilule?

– Pilule štite samo od neželjene trudnoće, ne i od bolesti.

– Znači, treba da koristim i pilule i kondome?!

– To vam opet nije 100% sigurno.

– Pa šta jeste?

– Apstinencija.”

I tu je kraj svakoj priči. Doktorka ti je jasno stavila do znanja da nije zadovoljna što imaš bilo kakav seksualni život jer joj to automatski povećava količinu posla. Što se ti manje trošiš, to se i ona manje troši. Molim lepo.

O ostatku pregleda tokom kojeg se osećaš kao krava kod veterinara neću ni da govorim. U stvari, nije mi dobro poređenje, verujem da su veterinari mnogo nežniji. Izdvojila bih samo ultrazvuk koji datira iz prekambrijskog perioda i zahteva od tebe da zadržiš u bešici oko 2l tečnosti da bi doktorka uspela da nasluti da li je u pitanju upala jajnika ili bezgrešno začeće.

Autor ilustracije: Anja Tvrtković – specijalno za blog “100 lisica”

Privatna poliklinika

Poučena iskustvom sa državnim institucijama u gradu, reših da svoje obavezne sistematske ginekološke preglede obavljam u prestižnim privatnim poliklinikama. Makar mi sve pare otišle na to.

O, radosti! Ordinacije uređene kao spa-centri, klijentela smirena i nasmejana, lekari odmorni i ljubazni. Čim se skineš, daju ti pufnaste papučice da nežno protapkaš do ležaja za pregled. Doktorka je oduševljena tobom. Dobijaš svakakve komplimente. Malo fali da ti kaže “Gospođice, ništa lično, ali ovo je najlepša vagina koju sam ikada videla!”, a iza nje hor asistenata koji sinhrono klimaju glavama. I taman kad te nateraju da zaboraviš traume iz Doma zdravlja, kreće sledeći dijalog:

”- Kakvu zaštitu koristite?

– Kondome.

– To vam nije 100% sigurno.

– Znači, da pređem na pilule?

– Obavezno. Evo mogu odmah da vam preporučim i koje. To je sjajan proizvod, u pitanju je proverena firma. /Sledi reklama koja traje dobrih 20 minuta dok vam doktorka istražuje po sistemu za reprodukciju sa onom rudarskom opremom na glavi/.”

E, tu mi je cela stvar postala sumnjiva. Postala je i još sumnjivija čim sam sa ležaja za kolposkopiju u pufnastim papučicama pretapkala do stola za ultrazvučni pregled. U 5D tehnologiji. (Ne šalim se. Stvarno se zove 5D. Kapiram da će se Avatar 2 snimati na nekom ginekološko-akušerskom odeljenju.) Tu je sledio ovakav dijalog sa ljubaznim čikom-“ultrazvučnikom”:

”- Jao, kakva divna materica.

– Ovaj… Hvala?

– Divna, divna materica. Spremna za bebu. Kada planirate?

– Ne planiram još uvek.

– Ne? Zašto, zaboga? Sad je vreme! Treba iskoristiti ovako divnu matericu!

– Nije baš da imam uslova.

– Gde ima volje, ima i načina.

– Verujem ja da ima načina da zatrudnim, samo, ko će to posle da izdržava?

– To su sve izgovori, znate. Da sam ja čekao da se steknu svi uslovi, nikada ne bih imao decu. Vaše je samo da ostanete u drugom stanju, a mi ćemo se pobrinuti za sve ostalo.

– Znači, kad se porodim, vama da donesem bebu da je dojite?

– Hahahahaha. Šalu na stranu, verujte mi, naša klinike poseduje… /I tu je usledilo 20 minuta reklame klinike dok je čika vršljao skenerom po mom stomaku, odlučan da ja rodim dete, koliko odmah./”

I tako se u meni pojavilo iskonsko nepoverenje prema privatnicima. Iako su neuporedivo prijatniji od državnih lekara, dobila sam neki grozan osećaj da će za adekvatnu sumu zaraženoj osobi reći da će uz njihovu pomoć hlamidijica da prođe kao rukom odnesena, herpeščić mirakulozno da se povuče, a kondilomčići veselo odskakutaju u nepoznatom pravcu.

Znam da preterujem, ali činjenica je da je teško verovati osobama koje ti se očajnički šlihtaju.

******

Cilj ovog teksta nije da bilo koga odgovori od redovne posete ginekologu. Naprotiv. Idite što češće. Sprečite bolesti u nastanku. Ako su moja iskustva bila neprijatna na rutinskim pregledima, zamislite kakva bi tek bila da sam ozbiljno bolesna? Zamislite koliko bih se mučila da sam morala da idem od stručnjaka do stručnjaka u potrazi za adekvatnom terapijom? Najbolje bi bilo da se u startu potrudite oko prevencije.

Okej, nisam rekla apstinencije, nego prevencije. Ko će pored ginekologa još i psihijatra da plaća…