Odgovora: 3

  1. 24/06/2013 at 18:41 · Reply

    Kao srednjoškolac, planirao sam da se ubijem 2014. godine. Eto, samoubistvo me je toliko interesovalo, radio sam i maturski na tu temu. A i 2014. godina je delovala toliko pakleno daleko, planirao sam da do tada imam uspešnu književnu karijeru i još neke stvari koje, dok si u srednjoj školi, zamišljaš da ćeš imati u narednih desetak godina. Elem, imao sam i plejlistu za svoju komemoraciju i sasvim genijalno oproštajno pismo, ali je bilo kriptovano a zaboravio sam šifru. Ali znaš šta? Jednom kad sam zaboravio šifru i slučajno obrisao tu plejlistu, ponovo je počela da me plaši smrt jer sam ovako imao bar malo kontrole, ne baš nad njom, već nad onim posle.

    Možda nam treba neka sekta.

    1. Staša KoprivicaNo Gravatar
      26/06/2013 at 17:39 · Reply

      Nešto nam treba svakako. Samo ja nisam sigurna šta. A razmišljanje o smrti je najbolji način da se prevaziđe strah od nje, potpuno te razumem. :)

  2. AnonymousNo Gravatar
    26/07/2013 at 00:36 · Reply

    Malo je onih koji mogu da podnesu Mir Nepostojanja . Zato će većina posle Smrti biti osuđena na Život . Kao Kazna zbog Vezivanja za Telo moraće da se suoče sa svojim Manama . Ljude ovog Doba sputava Sebičnost , Lenjost i Kukavičluk . Zato će biti osuđeni na Ledeni Pakao . Oni koji ne budu radili gladovaće . Oni koji se ne budu borili biće ubijeni . Oni koji budu izdali biće prognani u Ledenu Pustinju . Kazna će trajati sve dok im Tela i Duše ne očvrsnu . Tada će kao Ledeni Demoni da se suoče sa svojom Sudbinom.
    ;)

Ostavite odgovor