Odgovora: 10

  1. 30/09/2013 at 13:54 · Reply

    U srednjoj sam uvjek bila kontra sata Vjeronauka dok su svi imali 5 meni je bilo dodjeljeno 4 zbog pričica koje bi pisala kao domaću zadaću , a teme su bile „Što je za vas Bog?“ što naravno uzela citat iz filma i napisala „Bog je jedan ubogi starčić koji se ne sjeća više ni imena svog“ tu me i prekinulo nakon čitanja prve rečenice i izbacilo me s nastave , poslje su me zvali da sam „židovka!“ što uopće nema smisla.

    Iz HR jezika imali smo temu „kako reklame utjeću na vas?“ i uzela sam bijeli papir iz geometrije i napisala „Bijelo je Bijelo!“ i predala , i iznenadila sam se dobila sam 5 iz toga! Ko je tu lud!

    Talijanski jezik – bolje pricam tal. nego HR i tu su se svi gurali da prepišu od mene , no kako sam bila prjesednica, predstavnik i sve što se u razredu može bit ,znala bi teme sastava unaprijed i složila 10 sastava za one najkritićnije , hoćeš za dva, hoces za tri ,hoćeš za 4. Uvjek bi me na ispitu prebacilo u prvu klupu da nitko ne može prepisat! No ovako su samo zamjenili papir !

    Kako sam išla za kuhara najdraži mi je predmet bio Kuharstvo , 7 sati u komadu svake srijede .Profa je bila urnebes ,malo bi prčkali po kuhinji, učili i ponajviše zajebavali se i mogu rec ta žena me najviše u ciloj to školi naučila !

    Posluživanje , uh kako sam mrzila taj predmet sve mi dan danas ispada iz ruke .

    Matematika -profa me uvjek gurala .

    Povjest- uh nikako zapamtiti te godine ,kraljeve . Kod kuce bi mi stara pisala pričice koje bi od jutra do mraka čitala i nisu ni tad bile zanimljive!

    Politiku sam bubala na pamet jer me apsolutno nije zanimala , i kad bi me pitala da joj objasnim definiciju , lipo bi rekla „nabubala sam po stranici napamet i ja to ne znam objasnit“

    Za divno čudo proglasili su me učenicom generacije , no nisam imala petice . Trud oko rada s učenicima koji su poslani na razredni ispit ipak je ravnateljica zamjetila . Imala sam 3 učenice s kojima sam radila, jela, spavala.

    Sad na fakultetu me medicina zajebavala i statistika no s zagrijavanjem stolice i puno upornosti rješila sam i to!

  2. AndrejNo Gravatar
    30/09/2013 at 14:28 · Reply

    „Moj utisak je da ona trenutno koristi tome da se mladi ljudi odluče šta su i ko su, kao i da nauče nešto o međuljudskim odnosima na mnogo komplikovaniji, otrovniji, ali i zabavniji način nego u osnovnoj školi.“

    Apsolutno. Takođe, može te naučiti kako da brzo pamtiš i još brže zaboravljaš, što će ti koristiti kasnije na faksu.

  3. 30/09/2013 at 17:29 · Reply

    Ех, добар је текст, и углавном се слажем с већином изнетих информација. Али морам признати да су мени часови српског остали у лепој успомени, између осталог и јер сам на такмичења из српског доспевала по принципу: сви који имају петице да се у суботу појаве на школском из српског! И онда не само да прођеш школско него и на регионалном освојиш прво место, па догураш и до републичког. Шта би било да сам се стварно убијала од учења и да је култура такмичења стварно жива код нас, као што није… Такође, биологију ћу памтити док сам жива. Имали смо наставника, Магија, код кога је већа разлика била између кеца и двојке него између двојке и петице. Одговорно тврдим да сви који смо били код њега, с којом год оценом, и даље бисмо били у стању да без проблема репродукујемо комплетно градиво боље него медицинари… И психологија ми је била занимљива, једно време сам размишљала да ли да то студирам. А гимназију уопште памтићу по много чему везаном за саму зграду више него за часове, између осталог за тренинге рукометаша и посматрање тих момака на туширању – шта ћу кад је неки архитекта апсолутно занемарио чињеницу да се из неких учионица на спрату има директан поглед на тушеве у свлачионицама :)

  4. 30/09/2013 at 20:13 · Reply

    Ja sam bio filolog (ne u Filološkoj gimnaziji, nego u filološkom odeljenju Gimnazije Smederevo), što sam upisao jer nije bilo šanse da, zatrpan sekcijama, spremim prijemni iz matematike. Ispostavilo se da ću fiziku (koju sam, zapravo, voleo, i čak jednom otišao i na takmičenje iz iste) imati samo dve godine, a da će predavač biti takav da ne bih želeo da je imam ni jednu.

    Kratko smo imali i geografiju, ali smo zato latinski imali sve četiri godine. I bilo je to OK, čak smo radili i novolatinski (zašto, o, zašto bih morao da ikada na latinskom kažem „avion“ ili „video-telefon“, kad ovo poslednje ni ne postoji), samo – mene to mrzelo da bubam, pa sam uglavnomn imao dvojku.

    Španski smo svake godine počinjali iznova, kako su se menjale profesorke. Sad sam u fazonu – znam da mi govoriš u pluskvamperfektu, ali nemam blage šta govoriš, jer vokabular nemam.

    Likovno je isto trajalo sve četiri godine. Pisali smo ga u debele, ukoričene sveske, u koje smo lepili i slike – a i one su uzimane u obzir za ocenu. Bilo je to sasvim dobro teorijsko znanje – često smo analizirali dela ili cele izložbe, ili stubove na rendom zgradama. Nažalost, sada me sve to mnogo više zanima, a svesku sam izgubio.

    Iz srpskog sam imao dva ali sam išao na takmičenje Centra za talente, palo mi je na pamet da napišem kratki roman, i onda je on dobio tri prve nagrade iste godine, ali me ipak nisu primili na komparativnu književnost bez polaganja prijemnog.

    Od engleskog sam više voleo samo osnove prevođenja, imali smo sjajnu profesorku od koje je mnogo moglo da se nauči – uz malo volje. Do nedavno sam umeo da deklamujem „Whan that Aprille with his shoures soote / The droghte of Marche hath perced to the roote…“

    Filozofije i logike se ne sećam, a sociologiju nam je predavao profesor koji je bio divan čovek, ali toliko usporen da bih na njoj redovno zaspao.

    E sad, koliko je sve to vredelo, ne znam. U oblastima koje me zanimaju (na primer, jezik, ako izuzmemo španski) mislim da sam u srednjoj do sada najviše i naučio. No, kako sam istovremeno išao u dve – ponekad i tri – škole i radio po nekoliko smena na lokalnom radiju, za štrebanje često nisam imao vremena, i sada se kajem, jer ga i dalje nemam. :)

  5. tamarogluNo Gravatar
    01/10/2013 at 01:01 · Reply

    Secam se
    – reci ‘citrusi’ i ‘nizije’ iz geografije,
    – akcenta na S u filoSofiji, polaganja za dvojku pa dobila trojku iz iste u skolskom dvoristu poslednjeg dana 4. godine, jer procitala Platonovu Gozbu, ali bilo kasno da bismo polemisali,
    – filma ‘Lelejska gora“ u Kinoteci sto nas ‘Srpkinja’ vodila da gledamo, ali nisam skapirala sto bas taj,
    – kako me ta Srpkinja lepo naucila izrazavanju misljenja. Objasnjavala sam moj dozivljaj neke pesme ili romana, ali sam uporno objasnjavala sa ‘ne mislim’, pa me zena lepo pitala ‘cekaj, a sta mislis?’
    – Nade, jos jedne profesorke srpskog, sa ne postoji ‘skoncentrisati se’, ili si ‘koncentrisan’ ili nisi!
    – Vesne Bunusevac, profesorke likovnog i Johnson-ove Istorije umetnosti. Tu sam nasla i sliku neke kineske grafike koja nam je ‘ladno visila u hodniku tadasnjeg stana
    – Kako su guske spasile Rim! neka prica na latinskom
    – Stanisicka sedi na dve stolice, boli je kicma pa joj tako lakse, a onda ustane i kaze ti da se u toku II svetskog rata vodio i gradjanski rat u Srbiji, tj. Jugoslaviji

    Potpuno se slazem za fiziku, kao sve sam naucila, super sam, dodje kontrolni, propadnem, i jos gore, ‘ladno ne razumem resenje, mislim, odakle da fuckin’ predvidim tu silu:)

  6. Nikola MinaNo Gravatar
    01/10/2013 at 22:16 · Reply

    Moja generacija je u srednjoj skoli bila ona sto je dosla nakon dva meseca „neidenja“ na kraju osnovne zbog bombardovanja i nepolaganja prijemnog, pa su nas odmah pojedini profesori zbog toga nipodastavali :)

    Secam se biologicarke koja diktira, a drugari revnosno pisu, ali sam zato savrseno znao o Gregoru Mendelu i grasku, secam se sjajne profesorice hemije, onih s i p orbitala, alekna, alkina, alkana, koja je bila zanimljiva i fizike posto sam bio „Đenka“ jer sam puštao zanimljive crno – bele filmove sa pucketavim tonom i glasom nekom poratnog čitača teksta :)

    Matematika je bila kul, jer smo imali profu koji je bio strog, ali pravican tip i odlican matematicar koji se trudio da usvojimo neki analiticki nacin razmisljanja i secam se integrala :) Iz srpskog i knjizevnosti sam na pocetku druge godine porfesora odusevio svojim vidjenjem proklete avlije i to je bilo to :)

    Sve u svemu, nemam pojma, ali bilo je lepo druziti se sa nekim ljudima, a sa nekim se i dalje druziti :)

  7. SashaNo Gravatar
    03/10/2013 at 22:57 · Reply

    Ja se secam svakog predmeta i svakog profesora i svake knjige i sveske i velikog odmora i klupe. Jedino se ne secam gradiva jer skoro da nista nisam ucila. Imala sam po deset keceva na polugodistu i na kraju bila uglavnom dobra. To nije sprecavalo razred da me postavi za predsednika odeljenja, niti razrednu za blagajnika. Svi su znali da sam fah idiot koji samo gleda filmove i imitira scene na odmorima i casovima. Imala sam cirokanu i izlazila u.Skc i Kst. Posle sam upisala umetnicki faks i bila jedan od boljih studenata. Srednju pamtim po druzenju i medjuljudskim odnosima.

  8. deggialNo Gravatar
    06/10/2013 at 20:34 · Reply

    U moje vreme je još uvek postojala SFRJ, komunisti, bratstvo i jedinstvo i tako to.
    Moja razredna u OŠ, inače nastavnica srpskog (pardon, tada se taj predmet zvao srpskohrvatski), bila je vatreni komunista i povremeno nam je držala još vatrenije govore. Najveći biser je bio njen pokušaj da nam dokaže da Bog ne postoji: „Jesu li ljudi bili na Mesecu? -Jesu! Jesu li videli nekoga tamo? -Nisu! Znači, nema Boga!“ Mi ćutimo i pokušavamo da se setimo da li smo ikada čuli da je iko rekao da je Bog na Mesecu…
    Tokom srednje škole (u to vreme je bilo tzv. usmereno obrazovanje), naučili smo manje-više ništa, ali smo se sjajno provodili, i koliko vidim, mnogo bolje nego generacije od devedesetih na ovamo. Ja sam učio samo ono što me je interesovalo (psihologija i logika), a ostalo tek da se provučem. Eh, da, u to vreme droga je postojala samo u holivudskim filmovima…
    S druge strane, fakulteti su imali više, ovaj, mnogo više i mnogo strože kriterijume nego što je to slučaj danas… Danas je lako završiti i bez znanja (i tu prvenstveno mislim na državne fakultete).

Ostavite odgovor