Odgovora: 24

  1. parunNo Gravatar
    21/10/2013 at 01:18 · Reply

    Na prvo i drugo je bespotrebno davati odgovor, treće je logička greška – povezivanje nepovezivog, zaključivanje posledica iz pogrešnog uzroka.
    Meni se to desilo juče na fb, rasprava o Pinočeu (svrgnuo komunističku vojnu huntu u Čileu i zaveo diktaturu u kojoj je ubijeno 10ak hiljada -narodnih neprijatelja-, ali i reformisao javne finansije Čilea i time ga uzdigao sa dna na vrh latinoameričkih ekonomija) – čovek je povezao reformu sa ubistvima. Not gonna happen, seci odma’ na logiku.

    Šopenhauerova Eristička dijalektika je super praktična knjižica u kojoj ima 15-20 primera logičke manipulacije koje možeš da koristiš o raspravams

  2. parunNo Gravatar
    21/10/2013 at 01:20 · Reply

    Na prvo i drugo je bespotrebno davati odgovor, treće je logička greška – povezivanje nepovezivog, zaključivanje posledica iz pogrešnog uzroka.
    Meni se to desilo juče na fb, rasprava o Pinočeu (svrgnuo komunističku vojnu huntu u Čileu i zaveo diktaturu u kojoj je ubijeno 10ak hiljada -narodnih neprijatelja-, ali i reformisao javne finansije Čilea i time ga uzdigao sa dna na vrh latinoameričkih ekonomija) – čovek je povezao reformu sa ubistvima. Not gonna happen, seci odma’ na logiku.

    Šopenhauerova Eristička dijalektika je super praktična knjižica u kojoj ima 15-20 primera logičke manipulacije koje možeš da koristiš u raspravama. Debatni makijavelizam.

    Moj okidač je – ‘Šta ti znaš o SFRJ kad nisi živeo u to vreme?’; očajnički argument. A baš me jebe i ‘Bogati treba više da plaćaju jer su bogati’.

  3. MilanNo Gravatar
    21/10/2013 at 13:36 · Reply

    Evo još jednog, meni jako dragog, mada neću uspeti dovoljno da ga sazmem: „da ti ja objasnim prirodu nekih stvari kojima se mnogo manje i mnogo krace bavim od tebe.“- Na ovo sam najcesce naletao kad je u pitanju profesija, kad neki student-kinja, glume ili rezije, sa kojima se sretnes privatno ili u nekom projektu, ili npr. neko sa muzicke akademije ko je nekada pohadjao dramsku sekciju, pocne suvereno da ti objasnjava prirodu tvog poziva sa pozicije Piter Brukovskog autoriteta i iskustva…

  4. бака ШтрумпфNo Gravatar
    21/10/2013 at 13:41 · Reply

    Родитељско КАД ДОЂЕШ У МОЈЕ ГОДИНЕ (кашће ти се само), и РАДИ ШТА ХОЋЕШ кад више не знају како да ми забране нешто па покушају обрнутом психологијом да ми набију грижу савести.

  5. WalkerNo Gravatar
    21/10/2013 at 14:32 · Reply

    Tekst je odličan ! Sve pohvale za stranicu. A što se tiče okidača , mislim da će ti pomoći rečenica iz Charlie Brown crtanog : Govori tiho i nosi psa sa sobom !

    1. LokatorNo Gravatar
      21/10/2013 at 19:13 · Reply

      Pružio bih ti ruku ali se bojim da će me videti..

  6. 21/10/2013 at 14:39 · Reply

    Ima ona stara: „Spusti se na nivo budale i dotući će te na svom terenu.“ U takvim situacijama, pošto oni menjaju teze, ja menjam teme. I ne živciram se više. Jedino relevantno je da li ti je stalo do tih ljudi ili ne. A osobe koje žele da te uvrede, ne moraju to da urade direktno, naći će već svoj posredan i ljigav način… Ne treba zaboraviti da u psihologiji postoji fenomen koji se zove „projektovanje“ u smislu da ljudi svoje frustracije najčešće pobeđuju na drugome. Kad primetiš to, ukažeš im. Vrlo je važno da se bar trude da reflektuju. Pozdrav

  7. graceNo Gravatar
    21/10/2013 at 15:16 · Reply

    Najiritantniji su mi oni koji na svaki tvoj plan da promenis svoj zivot na bolje imaju „dobronamerni“ savet, i to najcesce onda kada ih nista i ne pitas. Kao brine se za tebe (ja ti ovo kazem iz najbolje namere) pa te iz sve snage odgovara od toga, daje ti primere ljudi koji su to isto pre tebe pokusavali i naravno potonuli, sve same crne price sa tuznim krajevima. Ti se naravno zamislis, mozda se cak malo na trenutak i uplasis, ali ipak odlucis da isteras svoje, da rizikujes. Tek kada uspes u svojoj zamisli vidis koliko je taj neko mali covek jer umesto radosti zbog tvog uspeha, na njegovom licu vidis zavist, pa cak i uvredjenost. U fazonu-kako si uopste smela da pokusas, a kamoli jos i da uspes?

    Sve u svemu, moj okidac su komentari i „dobronamerni“ saveti svih onih ljudi koji zbog svog kukavicluka ili svoje nesposobnosti da nesto urade od svog zivota, pokusavaju da odvrate od toga i one koji ipak imaju herca da pokusaju.

    1. GoranNo Gravatar
      21/10/2013 at 19:40 · Reply

      Moraš shvatiti da ljudi mnogo vole ono što amerikanci zovu „excuse-person“ (ja se nisam oženio – ali nije ni Pera, ja nisam završio faks – ali nije ni Žika, nisam se udala – ali nije ni Stevka, nemam posao – nema ni Sanja). Samim time, uložiće bukvalno nadčovečanske napone da tu osobu zadrže na svom „nivou“.

      Takvi u svakom uspehu nekadašnje „osobe-izgovora“ direktno vide svoj neuspeh, manjak hrabrosti i čak (u određenim ekstremnim slučajevima) dvostruki neuspeh, pošto niti su uspeli tebe da odgovore – niti su oni uspeli da urade šta si ti uradio).

      Polovine (ako ne i dve trećine) ljudi koji su me odgovarali od završavanja fakulteta je bukvalno prestalo da se ne samo druži nego i da se socijalizuje (u smislu vidjanja u širem društvu) samnom od momenta diplomiranja !!!

      1. graceNo Gravatar
        22/10/2013 at 16:08 · Reply

        O, da, znam da vole. Ljudi najcesce kazu-kada mi ide dobro u zivotu, svi su tu, kada mi je lose nikoga nema. Pitam se da li je to bas tako. Izgleda da je doslo neko vreme kada ne smes vise ni da kazes da si ok, da si zadovoljan jer si uspeo u necemu, da se dobro osecas. Ne smes ni da pokusas da ti bude dobro.

        Mark Tven je lepo rekao: „Keep away from people who try to belittle your ambitions. Small people always do that, but the really great make you feel that you, too, can become great.“

  8. RadeNo Gravatar
    21/10/2013 at 15:17 · Reply

    Pre par meseci sam eksplodirao na, parafraziram, „No offence, ali dođi juče“ – neka tema gde sam zakasnio da se uključim u diskusiju.

    Sjajno je i kada mlađem kolegi objašnjavam nešto, a on: „A jesi li siguran?“

    Mada su sve ovo samo varijante na primere koje si ti dala i drugari u komentarima.

  9. ĐoleNo Gravatar
    21/10/2013 at 16:29 · Reply

    Po meni je najgore kada ti neko na pitanje „Zašto kasniš hiljaditi put, pet hiljada minuta, ukiselio sam se čekajući te?“ odgovori „Morao sam da pomognem ćaletu“ ili „Večerao sam“. Zašto mene boli uvo šta si ti radio. Ako si rekao da se nalazimo u 21h, onda dođi u dogovoreno vreme ili barem javi da ćeš kasniti, čisto da ja ne ispadnem očajnik koji čeka Godoa.

  10. GoranNo Gravatar
    21/10/2013 at 19:29 · Reply

    Moram da priznam da je moj „omiljeni“ okidač:

    „Kako ti kao X po struci misliš da se vrednuje tvoje mišljenje / usuđuješ da komentarišeš / misliš da znaš nešto Y. Pa vi koji ste X po struci o Y pojma nemate“.

    Tako „mi“ ETF-ovci pojma nemamo o književnosti, ne bi smo smeli istoriju u usta da uzmemo, da kažemo da je neki film/serija/muzička numera/slika dobra/loša – JERES, da prokomentarišemo da određeni recept za izlazak iz ekonomske krize ne radi ili je imbecilan – SMEŠNO po početnoj pretpostavci. A tek ako prozborim par reči o društvenim naukama (specijalno pravu) !!! Pa bolje da me nosi „mutno Dunavo“. O tome da mi ne znamo strane jezike, nismo talentovani za sport i po ceo dan blejimo u komp – čime o „realnom životu“ (šta-god-to uopšte značilo) pojma nemamo – da ne detaljišem.

    Specijalno je smešno kada vas „okine“ neko kome Y ne samo da nije stuka, nego je svojom strukom još udaljeniji X ili nikakvu struku vezanu za (znanje o) Y nema „.

  11. BruceLeeNo Gravatar
    21/10/2013 at 23:20 · Reply

    Pravila za suprotstavljanje nedobronamernim „napadačima“ su veoma jednostavna. Osnovna stvar je da mu ne dozvoliš da vidi da te je uzrujao i da nastavak komunikacije i dalje teče na civilizovanom nivou. Poenta je da mu budeš odraz u ogledalu. On te najverovatnije ‘gađa’ onim što i njega najviše nervira. Samim tim ti otkriva i metodu kojom ćeš ga otkačiti. Ukoliko te non stop prekida u razgovoru, prekidaj i ti njega. Ukoliko te nipodaštava, omalovažavaj i ti njega, ali to tako uvij u oblandu da on ne bude odmah siguran da li ti je to bila namera ili igra reči. Jako dobro pale fraze „Nemoj da projektuješ sebe na mene“, „Zašto vičeš na mene, nisam gluv niti glup.“. Osnovno je da se NIKADA, ali NIKADA ne braniš i da fokus konverzacije prebaciš na njega.

    1. BruceLeeNo Gravatar
      21/10/2013 at 23:25 · Reply

      Da ne zaboravim, sa neki ljudima treba biti grub, odnosno otvoreno im staviti do znanja da nemaš lepo mišljenje o njima. Ne moraš sa svakim kolegom i poznanikom biti drugar i non stop im ugađati. Moraš napraviti selekciju žita od kukolja. Što budeš starija, biće ti lakše da napraviš selekciju.

  12. IsidoraNo Gravatar
    24/10/2013 at 16:27 · Reply

    Univerzalni odgovor na sve gore navedeno je „Jebe mi se šta ti misliš“. Nema šta da se praviš fina, kad svi znamo da nisi. Niko od nas nije. Samo gutamo da bismo ispali fini, i onda pojedemo sami sebi džigericu, kad nečiji zluradi komentari dođu u pola noći da nas proganjaju. Ako imaš vremena da objasniš i da „Nije ništa lično, ali jebe mi se šta ti misliš“, to je pun pogodak, mada, uglavnom samo „jebe mi se šta ti misliš“ radi posao sasvim dobro. Na svakome, i uvek. Pa neka se ta druga strana nervira za promenu. Najlakše je nekoga ko pokušava da uradi nešto spuštati i kritikovati. Oni koji i sami rade dobro paze šta će reći kolegama i o kolegama. Ako ne paze, opet, „Jebe mi se šta ti misliš“. Tim rečima. Đavo nek’ me nosi ako ću pred budalama da grizem jezik.

  13. Mala VandrlaNo Gravatar
    24/10/2013 at 21:51 · Reply

    A „nemoj da me shvatiš pogrešno“? – kad tako počne rečenica, odmah ne želim ništa da shvatim. Samo da otkinem komunikaciju. I doživela sma rečenicu zbog koje sam bezmalo bila u stanju da vrištim: (umilnim, pomirljivim tonom) Ne smeš tako da misliš.

    Ma ko si ti da procenjuješ da li ja smem da mislim ovako ili onako?

    Ti imperativi su najužasniji, posebno kad su izrečeni umilno, blago i pomirljivo.
    Čista pasivna agresija.

Ostavite odgovor