Odgovora: 36

  1. 08/07/2013 at 10:05 · Reply

    Sa trinaest godina nisam jeo mesec dana i smršao sam dvadeset kila! Ono, sve manje hrane u obroku, sve manje obroka u danu/nedelji… Sad sam premator za tako nešto, a baš bi mi trebalo. I još nakon toga nisam osećao glad nekih pet-šest godina, što je super zdravo!

    Kako god, iskusio sam sve sa spiska. Dodao bih još: previše „zdrave“ hrane. Ono kad napraviš kolač od integralnog brašna i s duplo manje šećera na konto stevije pa onda pojedeš ceo pleh, ždriiig. Ili ono kad ti drug donese musli potopljen u neki kupovni sok i prokuvan sa eurokremom. Ili kad jedeš raznorazno semenje ceo dan i tako nakrkaš dodatnih hiljadu kalorija :D

  2. 08/07/2013 at 11:56 · Reply

    Najbolja, ali ujedno i najgora stvar koja ti se može desiti je da izgubiš apetit.
    U početku bude bajno – ne jedeš, nisi gladna, mršaviš, ulaziš u svaku garderobu, ali nakon toga postane užasno dosadno jer hrana postane obaveza, moranje i napor. Svaki obrok je mučenje. Znaš da moraš da jedeš, ali nema uživanja. Čak i kada pomisliš da bi mogao bilo šta na svetu da pojedeš i poželiš to sebi sa upriličiš, na pamet ti ne pada ništa. Čak ni majonez, hleb i kiseli krastavci (ok, razne čudne faze iz mladosti, znam :D).
    I tako ja mislim da je skoz okej da imaš faze i fazice dokle god ne izgubiš apetit u potpunosti jer onda nema života! Zamisli zamisliš najlepšu tortu na svetu ili bilo šta (prehrambeno) što te uzbudjuje i ne osetiš lepršanje leptirića u stomaku. Zamisli!
    A sad zagnjuri u taj sladoled sa kafom, plivaćeš na moru, a more guta sve loše sa sobom ;).

    1. Staša KoprivicaNo Gravatar
      08/07/2013 at 12:07 · Reply

      Sve ti verujem na reč i pretpostavljam da je to potpuni pakao. Ne mogu da kažem da sam to iskusila do sad, zvuči kao naučna fantastika :)

  3. MinaNo Gravatar
    08/07/2013 at 11:57 · Reply

    Dodala bih i:

    1) nikako spremanje hrane koja treba da se jede dva dana ili tokom dva obroka, jer u 99% slučajeva poždereš sve

    2) nikako gomilanje hrane u frižideru npr. 4 vrste sira koje ćeš da gustiraš 2 nedelje

    3) poluobrok: npr. pola sendviča, onda lako pojedeš još 7 puta toliko, zato što tu prvu polovinu nisi računao u obrok, to je bilo „gotovo ništa“

  4. VukNo Gravatar
    08/07/2013 at 12:10 · Reply

    Alkohol i koka-kola (kokola). Jojoiram zbog togaa. Mesec dana nishta ne pijem, skine se 5-10 kila, ali jebiga… malo uz ruchak, pa malo posle ruchka, pa bude „u jebote, pa proshlo je 18h!“

    I tako mesec dana dok se ne vrati sve na standardno svinjsko stanje xD

  5. 08/07/2013 at 12:38 · Reply

    Ovsene pahuljice. One industrijski prerađene, pa se brzo i lako svare, i kroz pola sata-sat crkavam od gladi.

    1. Staša KoprivicaNo Gravatar
      08/07/2013 at 14:21 · Reply

      Jao, sva ta ovsena musli integralno nešto sranja su u 95% posto slučajeva zamka nad zamkama. Da ne pričam da u njima ima više šećera i aditiva nego u Snikersu.

  6. FaithNo Gravatar
    08/07/2013 at 15:41 · Reply

    jedem sve i pijem sve , najgore piva djeluje na moj stomak ,no i nju znam popit …sva sreća pa radim kao kuhar sezonski i zabijena sam kraj pizza peći večinom dana , tako da u 3 mjeseca bez problema i bez ikakvog odricanja skinem i do 10 kg…. al je najgore što kad izađeš s +50 iz (kuhinje) na +30 (van objekta) razboliš se … a zdravu hranu ne priznajem , jedem što me volja ! Veliki pozdrav s Korčule !

  7. gslavicNo Gravatar
    08/07/2013 at 15:58 · Reply

    Mali doprinos „poboljšanju potrošnje“ umesto „regulaciji unosa“.

    1. Poboljšanje potrošnje je najbolji način regulacije težine. Fizička aktivnost je najbolji način da povećaš „levu stranu“ jednačine koja je (hajde da budemo realni) toliko mala da je desna (unos namernica) nikada nece podbaciti. Sediš li na kauču / za kompjuterom ceo dan – ne postoji toliko mala količina hrane koju možeš uneti a da ona kalorijski bude manja od potrošnje.

    2. SVI rezultati povećane fizičke aktivnosti neće se videti jako dugo – ALI kada počnu da se primećuju dovode do jako stimulativnih efekata. Zato i ne treba žuriti sa nekakvim drastičnim povećanjem fizičke aktivnosti ODMAH pošto od toga nikakve vajde biti neće … i smorićeš se … i odustaćeš. Za prvu fazu – sidji stanicu ranije i otpešači od pretposlednje do poslednje. Ne moraš se penjati na 6 sprat bez lifta – popni se do 3-eg :-) Nemoj „sve raditi peške“ – radi nešto – BILO ŠTA.

    3. NIKAKO ne kretati u teretanu / fitnes / ili nešto slično. Dok ne stigneš disciplinu vežbanja – nećeš ni imati disciplinu da ideš u teretanu ili se pridržavaš nekakvog konvencijalnog režima vežbanja. Osim toga neke stvari nikada nećeš biti u stanju da radiš sa voljom. Ja prvi ću plivati do besmisla – ali me nemoj terati da trčim … nikada.

    4. Napravi režim vežbanja koji je u prvi mah toliko nenametljiv da ti se čak čini smešan. Uradi jedan sklek – zgib – čučanj – dva puta dnevno u tačno odredjeno vreme. Sutra uradi dva, preksutra samo i jedino 3. Na ovaj način se vežbanje ili neka druga fizička aktivnost jako polako i jako „pokvareno“ uvlače u tvoj život. Ne odvajaš vreme za njega nego si ga još pre mesec dana odvojio a sada ga samo malo proširuješ i povećavaš. Plus nećeš usled naglo povećane fizičke aktivnosti – krenuti da jedeš pojačano kao nenormalan (niti imati validan izgovor da sebe ubediš da treba da jedeš više – pošto je-li vežbaš ).

    5. Nadji nekoga da sve to radiš „sa njim“ ili da barem budeš svestan da još neko to radi „baš kao i ti“. Voljena osoba je najbolji izbor ali u nedostatku iste prijatelji ili čak i rodbina su više nego validan izbor. Budimo realni u prvi mah će neko morati da te tera. Često. Mnogo. Plus kako ona/on tebe – tako ćeš i ti njega / nju terati. A svi znamo da volimo da „malo“ mučimo druge ako se mi „mnogo“ mučimo.

    6. Najbitnije. Ne očekuj rezultate odma, niti u skoroj budućnosti. Nije se to salce stvorilo tu ni za dan ni za nedelju ni za mesec nego je u njega ulagano godinama :-))) Logična posledica je: neće te ni napustiti ni za dan niti za nedelju ali za mesec deo itekako hoće.

    1. Fitness HitlerNo Gravatar
      11/07/2013 at 14:53 · Reply

      „Poboljšanje potrošnje je najbolji način regulacije težine.“

      Bullshit. Potrosnja (vezbanje) jeste bitna stvar za proces regulacije, ali staviti je ispred ishrane nema veze s mozgom.
      Mozes da povecas potrosnju i da treniras svaki jebeni dan do granica svojih mogucnosti, ali ako unosis vise kalorija od svojih dnevnih potreba (sta god jeo, a posebno shit-food) gojices se, hteo ti to ili ne.

      Neshvatajuci koliko malo kalorija se trosi tokom vezbanja (u najboljem slucaju par stotina) ljudi cesto kaznjavaju sebe ekstremno napornim treninzima, forsiraju se u fazonu „eh da sam istrcao jos 1km, sad bih izgledao bolje“ i slicnim glupostima. Da ne pricamo koliko je tek u tom smislu mizeran doprinos tvog predloga „1 sklek dnevno“.

      Vezbanje jeste bitno za ubrzavanje metabolizma i zbog kojekakvih drugih stvari, ali je daleko od toga da je najvaznije u procesu regulacije telesne tezine.

      Sta god da ti je cilj – bilo to bildovanje misica ili neko prosto mrsavljenje od par kilograma, pravilan unos hrane je ubedljivo najbitnija stvar tokom tog procesa. Napraviti kalorijski deficit od 10-15%, poboljsati kvalitet hrane koju uzimas, vezbati lagano ako vec ne vezbas i eto ti pola kile – kilo manje nedeljno koji se nece nikad vratiti. Gladan svakako biti neces.

      Ako nisi u stanju da budes disiplinovan toliko na odredjeni vremenski period (zavisno od cilja), onda ko te jebe.

      1. Staša KoprivicaNo Gravatar
        11/07/2013 at 14:55 · Reply

        Dragi Hitleru, totalno si u pravu, na svojoj koži sam osetila koliko si u pravu. Mora i ishrana i vežbanje. Mora. Jbg. Nema bežanja.

      2. ZanaNo Gravatar
        12/07/2013 at 14:55 · Reply

        Eh, sad…Hitleru, pa sto tako agresivno…?
        Pa covek nije rekao da je ishrana nevazna, samo istice koliko je vazno ne zanemariti vezbanje.
        I obraca se bas onim ljudima koje si ti odjebao („Ako nisi u stanju da budes disiplinovan toliko na odredjeni vremenski period (zavisno od cilja), onda ko te jebe.“) jer ih ne razumes, pa nisi razumeo ni njega.
        To sto je gslavic predlozio je najpre vezbanje duha, zdravo i neinvazivno gradjenje volje i discipline.
        Ono sto mi se svidja u tome je to sto takav nacin omogucava vezbanje sa lakocom i uzivanjem, a to je, mislim, jako vazno, jer vecina ljudi vezba zato sto mora i mrzi to. Onda naravno pocinje da puca, brzo odustane i ima jos vecu potrebu za prejedanjem da bi popravio raspolozenje. Bar je tako kod dosta ljudi koje poznajem.
        Taj jedan mizeran sklek dnevno je nekim ljudima mozda velika pomoc da dovedu sebe do nivoa potrebne discipline da istraju u onome sto si na pr. ti predlozio.
        @gslavic ono pod 4. je super metod :)
        @Fitness Hitler slazem se da je ishrana najvaznija pa onda i vezbanje, a narocito dobro uskladiti jedno sa drugim
        @Staša odlicno i duhovito opisano umno stanje nas hranoljubaca :)

      3. gslavicNo Gravatar
        14/07/2013 at 10:56 · Reply

        @ Fitness Hitler da li si ti uopšte pročitao šta sam ja napisao ili pričaš napamet, tj samo na osnovu par početnih rečenica ?
        Ono što sam pokušao da prenesem je jako jednostavna stvar. Očekuješ li da možeš da se samo izgladnjuješ i da APSOLUTNO ništa ne radiš fizički ili čak da sediš po ceo dan i da ćeš samo i jedino time skinuti kilažu GRDNO se varaš. Ni na jednom mestu ja ne rekoh da se samo fizičkom aktivnošću BEZ regulacije ishrane može doći do rezultata. Čak naprotiv. Samo i jedino sam davao savet onima koji su već ušli u priču sa regulacijom ishrane da ne zaborave druge detalje koji su sve samo sitni detalji nisu.
        Pored toga ti pričaš o nekome i daješ savete nekome ko je „u vežbanju“ već godinama i ko je „razgažen“ po pitanju fizičke aktivnosti i sporta. Ja se obraćam ljudima koji NIŠTA fizički nisu u životu radili (ja kao programer i kompijuteraš do pre 2 godine sam bio slika i prilika BAŠ tog psihofizičkog profila) i koji fizičku aktivnost nisu uzeli u obzir i dajem im savet kako da POČNU da i o tome brinu. „+ jedan sklek dnevno“ nije savet koji će sam po sebi dovesti do smanjenja težine ili nekakve slavne fizičke aktivnosti niti do ubrzanja metabolizma. To je samo i jedino način da se dodje do ozbiljnijeg vežbanja, da se stvori volja, želja i lakoća u vežbanju. Da se telo uopšte navikne da NEŠTO radi (kada pre toga nije radilo NIŠTA). Da se stekne svest o tome da nije sve u ulazu – ima nechega i u izlazu.
        A ako ćemo o glupostima: „Napraviti kalorijski deficit od 10-15%“ je najveća glupost koju sam ikada čuo. Brojanje kalorija i merenje kalorija – ne radi. Da ponovimo još jednom NE-RA-DI. To nisam rekao ja – to je nešto što već godinama tvrdi kompletna naučna zajednica ali istovremeno nešto što niko u mainstream medijima ne želi da prizna – pošto u toj surovoj istini nema para !!! U stomaku ti nije visoka peć koja spaljuje hranu pa joj je bitno koliko energetskih kalorija ima određena namernica. U stomaku ti je itekako problematičan i ćudljiv sistem organa za varenje kome odredjene namernice itekako visoke kalorijske vrednosti (suvo-pečeni kikiriki kao eklatantan primer) više doprinose i pomažu (izbacivanje toksina, kompenzacija neunesenih hranljivih materija i minerala, izbacivanje crevnih naslaga itsl.) nego što štete svojom visokokaloričnošću. Istovremeno, određene namernice u koje se „kaloričari“ KUNU dovode do jezivog deficita BAŠ materija koje se u obilju nalaze u po telo štetnim proizvodima (usled čega ljudi koji su na „kalorijskim dijetama“ osećaju OČAJNIČKU potrebu za odredjenim namernicama – koje su im „zabranjene“). Naime, tim manijakalnim porivima telo im očajnički signalizira da mu nešto od jako bitnih materija fali.
        Ali sve ovo ti @Fitness Hitler nikada nećeš shvatiti niti uvažiti pošto si iz jednostavno „drugačijeg filma“. U ovom filmu u kom sam ja i jako mnogo drugih ljudi, osobe zbog prirode svog posla sede preko 8 sati (programeri, pisci, dramaturzi, taksisti, sistem operateri, telekomunikacioni inžinjeri). VI možete da gubite vreme na uporednim kalorijskim tabelama i grafikonima fizičke aktivnosti nasuprot nuticionističke vrednosti materijala. MI – pa recimo da imamo život u kom je fizički izgled (doduše važan) daleko od toga da je jedini parametar njegovog kvaliteta.
        Pored toga. „Ako nisi u stanju da budes disiplinovan toliko na odredjeni vremenski period (zavisno od cilja), onda ko te jebe.“ je toliko uvredljivo i bezobrazno reći da sam ostao bez teksta. Nipodaštavati nekoga samo i jedino na osnovu njegovog trenutnog fizičkog izgleda i posledica koje to ima na njegovo trenutno mentalno stanje ! Pa to se ne da opisati koliki je zločin. Po tvojoj teoriji ja sam pre 2 godine trebao da se „zavučem u neku rupu i umrem“ sa 105 kilograma ? Ili sam trebao … šta ? Da ne izlazim iz kuće dok ne pristanem da OD SUTRA trčim 2 km i jedem sam „bljutavo“ ? Da uništim kičmu i zglobove besmislenim vežbanjima ? Da dovedem sebe u neki od ozbiljnih endokrinih deficita – kao zabrinjavajući broj mojih koleginica koje su „rastavile sopstveni endokrini sistem“ sa inventivnim „kalorijskim“ dijetama (jedna je čak i do bolnice došla, drugu su sa granice anoreksije vadili, treća će do kraja života piti suplemente hormona) ? Ili da „dignem ruke od sebe“ kao još veći broj mojih muških kolega kojih nema ispod 110kg ? Sama pretpostavka
        Za kraj. Ja sam trenutno:
        – „jako nezadovoljan“ mojim hifnama u lumbalnom delu ledja,
        – MORAO bih češće da hodam od Brankovog mosta do Gardoša (jbg. tri puta nedeljno je stvarno retko).
        – NIKAKO ne uspevam da odradim dva puta olimpijski bazen odjednom.
        – OPET sam prešao 87 kg, a trebao bih da imam negde izmedju 82-85 – evo stidim se pred svima vama kao svedocima.
        Kako sam dospeo u ovo stanje (po mom skromnom mišljenju) više nego zadovoljavajuće „psihofizičke spreme“ ? Lagao bih vas kada bih rekao da je bilo lako – ali se istovremeno se i nisam nešto naročito cimao. Trajalo 2.5 godine i na svaku malu pobedu na tom putu sam MNOGO ponosan.

        1. Fitness HitlerNo Gravatar
          14/07/2013 at 17:41 · Reply

          Time sto pricas da brojanje kalorija ne radi si vec diskreditovao sebe za bilo kakav razgovor na temu ishrane ili regulacije telesne tezine.
          Sto se tice tog bednog izgovora da ti struka kojom se bavis onemogucava da se bavis brojanjem kalorija (u koje inace ne verujes, lol) cu samo reci da se bavim vrlo slicnim poslom kao i ti – radim u jednom internet provajderu u tri smene. Dakle, ako ja imam vremena da se bavim time koji spavam u drugacijim treminima svaku nedelju, onda imas i ti koji imas fiksno radno vreme.

          Nisam osudio ljude koji su debeli, niti diskriminisem bilo koga. Osudjujem ljude koji vecno nalaze izgovore da ne postignu cilj u necemu – bilo to bataljivanje pusenja, regulacija telesne tezine, itd. Smatram da nemaju karaktera. Kao sto ti nalazis izgovor (posao) da nemas vremena da se bavis brojanjem kalorija, za koje inace verujes da ne radi (?!).
          Ne kazem da je lako ostaviti poroke i lose navike (prosao sam kroz sve to i sam), ali po meni je bolje pokusati i ne uspeti, pa pokusavati iznova dok ne uspes, nego biti p**ka i odustati pre pocetka nekim bednim izgovorima.

          Sto se same ishrane tice, ne znam iz cega si skontao da je bitan samo broj kalorija. Ishrana mora da bude balansirana na nivou makroelemenata, a to je tema koje se ovde nismo ni dotakli. Naravno da ne mozes da jedes samo meso svaki dan i da ocekujes da ces biti zdrav posle nekog vremenskog perioda. Niko to nije ni rekao, opusti se.

          P.S. Ako je tebi zadovoljavajuca fizicka sprema to sto nisi u stanju da isplivas 100m u cugu, onda ne znam sta da ti kazem :)

          1. gslavicNo Gravatar
            14/07/2013 at 23:15 ·

            Vidim da se tvoja upornost u NE-chitanju mojih postova itekako „isplacuje“. Ja sam rekao mnogo stvari i u izvornom post-u i u odgovoru tebi. Kada ih budeš stvarno pročitao i barem pokušao da ih razumeš (specijalno šale i sarkazme) možemo nastaviti dijalog. Da nacrtam:
            – ITEKAKO se ježim ljudi koji broje kalorije. DOKAZANO je da ne radi kao metoda i tehnika regulacije težine. JEZIVE primere imam u svojoj okolini koji to potvrdjuju.
            – ITEKAKO ne nalazim nikakve izgovore – naprotiv, nemam vremena da se bavim glupostima koje ponavljam još jednom NE RADE. Sepcijalno što radim nešto što radi i što (a da se razumemo to je valjda najvažnije) MENI radi.
            – ITEKAKO si napao svakoga ko odmah i trenutno nema volju, želju i naviku da se baci u rigorozan režim kontrole ishrane i ubrzavanja metabolizma.
            – ITEKAKO si samo o kalorijama pričao.
            – ITEKAKO nisam „ponosan na sebe“ (ako nisi shvatio radilo se o šali) u smislu svoje trenutne fizičke spreme – medjutim u poredjenju sa njenim stanjem pre nekoliko godina (dobro obrati pažnju na činjenicu da sam pre 2.5 godina imao 105 kg !!! pa onda zamisli u kom je stanju tada bila) ona je savršena !!! Ono na šta jesam ponosan je činjenica da NISAM imao niti volje, niti želje i niti osećao potrebu da njoj radim – ali sam je STEKAO. Stekao sam je baš onim što sam predložio u izvornom post-u. Dugim, sporim ali sistematskim podizanjem svog nivoa dnevne fizičke aktivnosti, postepenim ali smislenim uvodjenjem pojačanih fizičkih aktivnosti (vežbanje) u moj život. NARAVNO da sam regulisao ishranu, naravno da sam prestao da jedem gluposti, naravno da sam drastično povećao raznovrsnost svoje ishrane i smanjio količinu iste. Ali ne, nikada nisam brojao kalorije dnevnog obroka niti propuštao hranu kroz spektralni detektor da bih video „šta to u njoj ima“ i onda to poredio sa tabelama ishrane. Rekli mi pametni, učeni i stručni ljudi da je to glupost i prevazidjen način razmišljanja – i ja ih poslušao.
            Dosadašnji rezultati su zadovoljavajući i trenutno „prolazno vreme“

          2. gslavicNo Gravatar
            14/07/2013 at 23:18 ·

            mi pored toga (a to je najvažnije) itekako daje i motiv i energiju da nastavim da radim na sebi na identičan način kao i do sada.
            Pošto ono što radim ima jednu predivnu osobinu – funkcioniše :-)))

  8. happygoluckyNo Gravatar
    08/07/2013 at 16:29 · Reply

    Jedina proverena stvar (iskustveno kod sebe i drugih) za odrzavanje linije je ne jedenje posle 18, 19h. Svi smo prosli ono budjenje ujutro sa krcanjem u stomaku a sinoc u 2h pred spavanje smo pola krave pojeli i nije nam jasno kako to da smo gladni (i btw nikad gore izgledali) a nismo gladni legli (citaj vise smo lebdeli nego lezali). Pobornik sam toga da smes da jedes sve, apsolutno sve, samo u odredjenoj meri/gramazi. Malo se pocesete po glavi kada kupujete u zurbi ili na poslu gotova jela (jer ipak treba jesti kuvano nesto) i vise nego ona cifra na vagi vas opali ona cifra na vagici: 700g je standardna mera koju mogu da pojedem za obrok a da se ne prejedem, uz to nisam bas covek velikog kalibra. A prvo sam rekao „dacete mi 200g“, kad sam video da je to otprilike kutlaca i po, samo samrekao „ajde ajde to jos malo“. Ako uzmete u obzir ono sto tvrde da je za obrok dovoljno 150/200g, ja sam pojeo 3 obroka. I nije da je linija toliko bitna, bar meni ne. Zamka broj jedan je jedan obrok ali veci. Medicinski – telo se tada silno obraduje sto ste ga nahranili jer ne zna kada cete ga opet pocastiti i sve prvo pakuje u salo. Da ne pricamo o nivou secera u krvi koji time skace-spusta se-skace-spusta se i dijabetes vam se vrlo smesi za koju godinu. Sve u svemu, skoro svi se slazu da bolje da ljulja nego da zulja, sebe ne ogranicavajte mnogo u izboru i budite srecni samo povedite racuna o kolicini i rasporedu obroka.

    1. Staša KoprivicaNo Gravatar
      08/07/2013 at 16:32 · Reply

      Slažem se, osim za savet o onome da ne sme da se jede posle 6 ili 7. Ja ležem (takav mi je ritam, jbg) oko 3AM. Ako ne jedem u međuvremenu, počinje da me boli želudac koji je prethodno urnisan raznim glupavim dijetama. Ja sam samo za to da poslednji obrok treba da bude minimum 3 sata pre nego što se legne u krevet. A ne znam ko još leže u 9 uveče da spava, a da ne radi na farmi ili ne vodi jutarnji program.

  9. happygoluckyNo Gravatar
    08/07/2013 at 16:59 · Reply

    Nazalost, mi smo naopaki (nije prozivka, svrstavam se tu) pa nam je ustajanje u 7 a leganje u 3 normalno a i jedna od velikih zamki gojenja. I tu bih mogao da dodam da to rastezanje dana da se ne bi nesto propustilo (obicno provedeno sedeci pred kompom uz cinijicu ovoga ili onoga) igra ulogu kod kilaze. Samo ukoliko neko nece dobiti otkaz i izgubiti i to malo sredstava za prezivljavanje, opravdanje za leganje kasno nema. Molim da se ovo ne shvati kao prozivka, malo radim i samoevaluaciju stvari koje sam radim iako znam da su lose za mene. Koliko god neistine bilo na onom site-u B92 koji danas kaze „pij kafu da zivis duze“ a sutra „ne pij kafu – umreces“ imao je jedan super text – spisak stvari zasto su mrsavi ljudi mrsavi koliko god da pojedu i nije ga lose procitati i zapitati se. Posmatrao sam i gojazne i mrsave ljude oko sebe i sebe samog i donekle sam uvideo shemu i jednu od malih tajni koje svi znamo – aktivnost uvek i stalno tokom dana. Posao, ako kuvas trosis se, ako volis da jedes verovatno i uzivas u pravljenju jela koje volis, kad jedes, operi sudove odmah, kad zavrsis nemoj da legnes, raspremi haos koji si jutros u spremanju za posao napravio, odmah posle izadji napolje sa porodicom, prijateljima ako nemas nesto pametnije i bitnije, prosetaj ne da bi vezbao vec price radi…time ce ti se spavati

  10. happygoluckyNo Gravatar
    08/07/2013 at 17:00 · Reply

    Ranije i trosices sve sto si uneo i vise…

  11. VesnaNo Gravatar
    08/07/2013 at 19:52 · Reply

    Moja formula je: Prestani kada je nasladje :P

  12. 08/07/2013 at 22:24 · Reply

    Obozavam snikers

  13. Slonica na dijetiNo Gravatar
    09/07/2013 at 00:20 · Reply

    Uspela sam uz pomoć šejkova (od proteina iz surutke) da smršam 8 kg i skinem 14 cm u struku za dva i po meseca. Šejkovi se piju umesto doručka i večere i veoma su ukusni. Moj favorit je kapućino, i nemam potrebu za slatkišima. Pre toga sam probala sve, ali baš sve, i nisam uspevala.

    1. Fitness HitlerNo Gravatar
      12/07/2013 at 02:12 · Reply

      Taj protein iz surutke je suplementacija, a ne zamena za obrok. Bacas pare koristeci ga na taj nacin.
      Inace, te „Ausvic“ dijete mozes da sprovodis i bez toga. Nalij se samo obicnom vodom sledeci put i sacuvaj pare.

      „Pre toga sam probala sve, ali baš sve, i nisam uspevala.“
      Sta si to tacno probala? Jer ovo sto sad radis nema veze sa mozgom.
      Smrsala si 8kg za 10 nedelja po cenu da sjebes (usporis) sebi metabolizam, nivo hormona, da ne smes da se izlozis fizickom naporu jer ces pasti u nesvest i sl.
      Ne znam iz cega ti se sastoji rucak, ali pod pretpostavkom da je prosecan, lisila si sebe barem 50% dnevnog kalorijskog unosa koji ti je potreban (da ne pricamo o makroelementima). Dovela si telo u „starvation mode“ gde se ono grcevito bori da zadrzi svaki gram sala jer misli da ces da krepas od gladi. I sad kad krenes opet da jedes normalno, kilogrami ce da se vrate.
      Kao rukom.

      WELKAM

  14. IvNo Gravatar
    11/07/2013 at 20:00 · Reply

    odlicno pises :)
    tacno je ono da ne postoji dobra/losa prica samo dobar/los pripovedac.

  15. profiNo Gravatar
    21/07/2013 at 16:05 · Reply

    Veoma zanimljiva tema. Vidim dosta odgovora, ali i dosta nabacanih floskula, predrasuda i necinjenica, pa bih Vam svima dao besplatan savet.
    Prvo i prvo, cela stvar jeste u brojanju kalorija (calorie calculator). gslavic, pricanjem o tome da tako nesto ne funkcionise, izbacujete sebe iz dalje rasprave, tj. gubite kredibilitet. Sve se svodi na unos i iznos kalorija (calorie intake/calorie out), tj. na kalorijski suficit i deficit. Dakle, ako dnevno unesemo na primer 2600 kalorija, a zelimo da smrsamo, moracemo da izgubimo 2601 i vise kalorija. Dalje, treba praviti razliku izmedju BMI (Body mass index-a) i procenta masti u telu. Po nekom opste prihvacenom stavu, normala osoba bi trebala da poseduje BMI od 20-25kg po m3. Ali, recimo mi bodibilderi imamo BMI +35kg, sto nikako ne znaci da nismo zdravi ili da smo boilesni jer je nas procenat masti na tako niskom nivou, na nivou koji obicna osoba ne moze da postigne i da hoce. E sada, kad smo dosli do masti mogli bi da se pozabavimo malo vise tom temom. Mast je neiskoriscena kalorija koju telo nije potrosilo vec ju je skladistilo na nekom delu organizma. Autorka ima problem sa gluteusima i najverovatnije sa stomakom. To su najcesca mesta gde zensko telo skladisti masti zbog sistema za reprodukciju, tj. drugacijeg hormonalnog sastava. Recimo autorka bloga se gleda u ogledalo i potajno kaze sebi:“Uh, kad bih izgubila masti sa guze, Bog da me vidi.“ E sada ogdovor na pitanje da li se moze izgubiti mast sa odredjenog dela tela. Odgovor je ne. Kod mnogo ljudi vladaju predrasude, pa recimo ljudi koji hoce da izgube salo sa stomaka mesecima rade trbusnjake i na kraju nista. Stomak je tu gde i jeste. Zbog cega? Zato sto je gubljenje masti sveukupan proces i desava se u celom organizmu. Naravno izbugicete vise masti tamo gde vam se nalazi najvise masnih naslaga. Kako se gube msati? Masti se gube kombinacijom ishrane, nacina zivota i vezbanja. Prvenstveno ishrane. Ako neko od vas radi kardio program (bicikla, trcanje po traci itd) najbolje bi bilo da to radi ujutru, pre ikakvog obroka. Zbog cega? Zato da biste uopste poceli proces sagorevanja masti, morate prethodno istrositi depoe ugljenih hidrata iz vaseg organizma. Dakle, ako kardio radite uvece u osam, vas organizam je pun kojekakvih uglavnom stetnih ugljenih hidrata i trebace mu bar pola sata trcanja po traci da bi proces gubljenja masti poceo. Ujutru, ti depoi UH su minimalni i sam proces pocinje gotovo odmah. Bitno je ukapirati da nakom toga telo stimulise glad, pa nemojte nikako da se posle treninga prejedate jer cete najverovatnije provesti muckih sat vremena nizasta! Ipak, jos jednom podvlacim znacaj ishrane. Dacu vam primer projekcije za gubljenje kalorije kod osobe od cak 93kg. Ta osoba bi izgubila 185 cal. na pola sata ukoliko bi hodala i 323 cal. ukoliko bi trcala. Znaci trcanjem gubi jos 140 cal. Ukoliko trening traje sat vremena, znaci da bi osoba koja je trcala izgubila svega 280 cal. vise od osobe koja je sat vremena hodala, a to je kalorijska vrednost parceta pice.
    Dakle najbitnija je opsta uskladjenost duha i tela, ishrane i vezbanja u kombinaciji. Jedite malo, ali vise puta dnevno kako bi se u potpunosti telo nahranilo i iskoristilo dijetalna vlakna, mikronutriente itd. E da, bilo je i reci o nocnom obroku. To je veoma bitno. Znaci posle vecere bi trebalo da imate jos jedan obrok koji bi se sastojao iskljucivo od kaseina (mlecnog proteina). On je najbitniji jer u potpunosti hrani vase telo dok ono spava i odmara. Najbolje resenje je neki malomasti sir, mada mozete piti i suplemente kaseina. Takodje, ne treba jesti odmah pre spavanja, ali ni 3 sata pred, kao sto predlaze autorka. Najbolje vreme za nocni obrok je sat vremena pred spavanje, i ono se mora sastojati od kaseina. Sve ostalo bi bilo teret za organizam. Ovako, sigurni ste da ce se vas centralni nervni sistem u potpunosti regenerisati tokom sna.
    Toliko za sada, nadam se da sam razjasnio donekle Vase nedoumice, ukoliko neko ima dodatno pitanje neka slobodno postavi, odgovoricu potpuno besplatno :D
    Lep pozdrav i ziveli!

    1. Staša KoprivicaNo Gravatar
      21/07/2013 at 16:15 · Reply

      „Autorka“ nema više problema ni sa čim (barem ne u toj meri), jer već 3 meseca izbegava da pravi greške koje pominje u svom tekstu :D Eto, ponekad je vrlo malo dovoljno.

      1. profiNo Gravatar
        21/07/2013 at 16:30 · Reply

        Naravno. Sve je u uskladjenosti kao sto sam rekao. Drago mi je da je „letnji izgled“ postignut. Sad pravac plaza :D

  16. StevanNo Gravatar
    29/07/2013 at 20:49 · Reply

    Nekada se aktivno vezbalo, treniralo, trcalo i imalo 10kg manje od visine.. 6 godina posle, tj danas sa pune 24 ima tu 15kg viska na 191cm visine.. Tajna je bila trening.. Svaki dan borilacka vestina koju sam trenirao, pa malo basket, puno bajs, jos pre treninga se malo porani da se istrci 5 krugova na atletskoj stazi na stadionu i sve je to bilo super.. Cak je i apetit bio nizi, secam se po celo leto sam cepao samo ogromnu ciniju sopske salate sa pola hleba po danu.. I to je bilo to.. Al kada se prestalo, prc..

    Gledam danas najboljeg druga koji je naprasno skinuo 15ak kila pa je kao stiglic.. Pitam ga sta je uradio koji k? A covek prikriveni genije.. Kaze sasvim jednostavno: „Napravim ti ja onako svojski standardan sendvic u okrajku, kako sam i navikao. Al vidim veliki je. Isecem ga ipak na pola, jednu polovinu pojedem sada, drugu za veceru.“ I tako covek poceo da cepa obroke na pola, malko poceo da trci i hop..

    Mada evo i ja uskoro pocinjem sa „dijetom“ koja ce izgledati ovako.
    1. Zaposliti se
    2. Iznajmiti stan
    3. Nemati para za hranu kada se otplati kirija
    4. Gledati kako se salo topi..

    Javim kako je proslo..:D

  17. Maja.PGNo Gravatar
    09/09/2013 at 13:39 · Reply

    I dosada goji. I to jako.

    1. Staša KoprivicaNo Gravatar
      09/09/2013 at 13:40 · Reply

      Itekako, Majo, itekako.

  18. 09/09/2013 at 14:59 · Reply

    „jedem sve i ne gojim se“ master race here.

    Bar je tako bilo do tridesete, onda polako pocinje. Sada moram da pomalo pazim, trcim i tako…

  19. 03/01/2014 at 17:25 · Reply

    Jedino sto je meni stvarno pomoglo je NEDIJETA i trčanje u isto vreme i zajedno. Jer svaki put kad rešim da smršam, prosto ne ide. Telo se buni i neće. A svaki put kad ni ne pokušavam da mršavim, to se dešava.
    Prvo što sam uradila je prestala da držim bilo kakvu dijetu – nego sam skroz promenila način ishrane i života. Moja praseća zamka je nedisciplinovanost i ljubav prema metafizičkom više nego fizičkom svetu. To će reći morala sam prvo sebe da pobedim. A za to je trebalo da mi pukne film. I evo šta se zbilo nakon toga-
    Prvo, prestala sam da kombinujem ugljene hidrate i proteine – ništa krompir/meso a hleb samo za doručak. Drugo, počela sam da jedem kuvano. (*note – ne pijem ništa gazirano i pakovano anyhow) Kupujem samo najcrnji šećer i maslinovo. Izbacila beli šećer, belo brašno, beli pirinač i zejtin, ali i večeru i vagu. To je bilo extremno par meseci, a posle se malo opustilo.

    A što se treninga tiče bilo je totalno bezveze pre nego sto sam počela da trčim. Prvi jogginzi su stvarno bili pakao i joggirala sam sa ortakom da mi bude lakše da ne odustanem prvih mesec dana. Ono što je super kod jogginga – nema nikog da ti priča, diktira i nema nepotrebnog takmičenja s nekim, ni ogledala, ni pop muzike. Samo ti i šuma i dobiješ neku vrstu joge u pokretu, što je bitno i za mozak i dušu. E sad, sa trčanjem je mnogo cool što možeš da počneš malo, pa malo više i onda dođeš do nekog optimalnog treninga koji te drži fit a koji ti sama sebi odrediš. Ili te baš zabole nego trčiš koliko ti se trči i bitno je da si redovna i da “oznojiš majicu“ svaki put. Sad kad sam se već zarazila trčanjem, uzela sam i psa koji zahteva treninge trčanja (bar svaki drugi dan) tako da je taj *pakao obaveznog treninga* – stvarnost. I dosta mi se svidja jer me drži normalnom i vedrom, te je prestalo uopšte da mi bude bitno koliko je to tačno kalorija ili kilograma. Plus našla sam super aplikaciju za mobilni koja mi pravi društvo dok trčim – Endomondo.
    Eh da, nije sve muka i znoj. Da sebe nagradim idem jednom mesečno ili jednom u 2 meseca na sportske masaže koje su nešto blisko rajskoj šetnji :) Ustvari sve su ovo tools. Ono što menja stvari je kad poveruješ svom telu da će da sprovede tvoje odluke i pobacaš sve ženske časopise i reklame. Potrudiš se da se držiš prvo manjih odluka pa onda polako dođeš i do ceđenja sokova svaki drugi dan. U krajnoj liniji, koga briga koliko je kilograma na meni. Meni je bitno da se ja dobro osećam. Ali ono kao, *ložim se na sebe* vrsta osećaja, pa koji god to bio broj farkmerki.

  20. BuckaNo Gravatar
    04/01/2014 at 10:54 · Reply

    od sutra sam na dijeti, i to strogoj. danas ću se, zato, razbiti od hrane, ko zna kad ću sledeći put sve to da jedem…

    ta vrsta gojenja najbolje funkcioniše. majkemi. :)

  21. OdzacarNo Gravatar
    09/04/2014 at 03:43 · Reply

    По мени је најгора замка срање од живота. Кад сам имао нешто да се дешава, болело ме уво за то дал заспивам гладан. Кад стигнем до тога да ми ништа није како треба, килажа ми је задња рупа на свирали.

    Друго, тихо гојење, типа кило два годишње, и за пар година си добио 10 кг које си мислио да ћеш лако скинути.

    Треће, признај себи да имаш 38 (или бар ја бих могао) и да организам успорава, као и да се све мање крећеш…и ово за фитнес, јесте, мораш да вежбаш али далеко од тога да онда можеш да уносиш шта год хоћеш…

Ostavite odgovor